I ko je, uopste, izmislio savest?

I iz koje bolesne potrebe?

Sta,kao, sve mi je super, ali pojede me savest,tj.sama sebe.

Super je kada te neko drugi,nesto drugo muci,ali ovo je gadno.Nemas gde.I kad odes,ostajes.Tu si.Kako sebe uhvatiti za rep.I gde mi je taj rep, da ga uhvatim.

Samo da saznam gde se nalazi,stici cu ga.Ali kako saznati?!Da mogu samo malo da ga stignem pa da ga povucem i pitam:"'Alo,sta je sa tobom,ostavi me na miru,mene.A ti ko si,bas me briga,ionako si besposlen,nadji nekog drugog."

Zelim da se ostavim na miru.Da se malo pustim,olabavim.

I da prestanem da izmisljam nove boljke duha mog,haha,istina je da ih izmisljam.Masta mi je bezgranicna,ali opasna.