Moje vidjenje svega,ovoga i onoga,nasih dusa i zivota je sledece:

Mi nismo za velike,jednostavne radosti,Mi smo za male ,neobicne,prevrtljive,fantasticno nesrecne dozivljaje koji nas uzbudjuju.Sreca je nepostojeca.Sta je to,uostalom?Ja to ne razumem,to veliko o kojem neki govore.Moja sreca je dostizna.Srecna sam sa primesama ironije i apsurda.Srecna sam sa nesrecnim okolnostima koje prate moje pokusaje izbavljenja iz praznine obicnog zivota.

   Nesreca je podloga,i ko se na njoj uspe izgraditi,radostan je,oseca snagu sebe.Ko zna sebe,razume i da sto vise trazi,vise ce morati i da da.A da li ce moci?Da li smo dobijanjem potpunosti zadovoljni,ili pravimo novu shupljinu,u nadi da postoji potpunija potpunost?Zadovoljenje nikada nije konacno,nista nije konacno,sem smrti.Da,smrt je,po mom misljenju,konacna sto se zivota tice;ali onda nastupa entropija,opet nema kraja.

   Popuniti sve praznine,znaci ziveti duboko zakopan.Bez napred i nazad.Ostajem u svom zivotu.Nimalo ne zavidim,zelim vise,ali nisam sigurna da cu dobiti.Zadovoljava me i ovo mnogo koje imam.