Znate kako je kada dodjete sami?
Negde gde nikoga ne poznajete?
I onda,vam se neko nasmesi.
Cudno je to.Ko zna zasto se on smesi?!
Mozda se samo setio necega.
A vi sebi dajete za pravo da mislite
da je taj osmeh upucen bas vama.
Zasto,kada vas ne poznaje?
Ne smese vam se poznanici,zasto onda neznanci?
I posle ceo dan mislite na tog nekog
onako pomalo vam dodje u glavu.
Zapamtite njegov lik.
Kako dobar covek,mislite.
A mozda,bas nije.
A nije ni bitno,jer ionako necete saznati.
Hm.
Pamtim dosta njih koje nisam upoznala,
a i dalje verujem da su bili srdacni,
a ne poneseni nekim secanjem.
Mozda si naletela na mene, ja se po ceo dan smejem sam sa sobom... :)