Ime mu je bilo Pesnik.Pesnik koji nikada nijedan stih nije napisao,nije li to cudnovato?!On nikada nije video nista neobicno u svom imenu,iako su mu se mnogi podsmevali i izazivali ga da im cita svoju poeziju.Nije je citao jer je nikada nije ni imao,ali takve neprijatelje je lako mogao zavarati tudjim delima.Medjutim njega je to prilicno mrzelo,nije se obazirao na neumesne prozivke.Moglo bi se reci-ziveo je svojim zivotom.Jeste ziveo je zivotom,ali nikada nije o njemu razmisljao,a i zbog cega bi to cinio?!Mislio je:"Zivot se zivi,nema tu sta da se misli."
Pesnik je oduvek bio debeljuskast,ali ni to mu nikada nije smetalo.Mislio je:"Pa sta,svi su nekakvi.Debeli,mrsavi,ja uopste ne vidim zato je to bitno,svejedno je.Da nisam debeo bio bih mrsav."Zluradi su ga i zbog toga zezali,njemu nije bilo bitno,oni kao da i nisu postojali.
Kada je odrastao Debeli Pesnik je ziveo sam,jer mu je opet bilo potpuno svejedno.Govorio je sebi:"Ziveo ja sam ili sa nekim,isto je opet ja zivim svoj zivot sam,ne vidim zasto svi teze nekom zajednistvu,kada se ono nikada ne postize?!"
Ljude nije ni voleo ,a ni mrzeo,sve mu je to bilo isto.Nije ga bilo briga.Za njegov zivot nisu mu bili potrebni,jer on svejedno zivi sam.Malo je pricao sa drugima,ali voleo je da sam sa sobom prozbori koju.Nije se nikada ljutio.Nije mu bilo tesko,jer je sve svejedno.
Jednom prilikom se zaposlio kao nocni cuvar,to mu je bilo omiljeno zanimanje.Nocu bi sedeo sam sa baterijskom lampom u krugu jedne fabrike,ponekad bi gledao zvezde,ali im se nikada nije divio;mada su mu nekad nedostajale kada ih oblaci zaklone.Danju je spavao,ni sa kim se nije druzio,jer nije zeleo,tj.druzio ne druzio-isto je.Sam sebi je kuvao i bio zadovoljan,jer sve sto bi pojeo ga je drzalo dugo sitim.
I tako su prolazile Pesnikove godine,a on ih nije ni primecivao;39,45,56-svejedno je.Jos malo pa penzija.To je poslednje sto sam cula o njemu,a nisam ga jako dugo videla,sve do jedne veceri kada sam setala sama i zamisljena.Idem tako,i odjednom Pesnik.Vidim vodi psa na uzici.Psa?Nisam verovala,jer i za zivotinje ga je bilo bas briga.Pozurim da mu se priblizim,onako s ledja,da vidim ja kakav je to pas koji je uspeo da ga pridobije.I pogledam.Kakav,bre,pas?To je crna kesa koja se slucajno tu nasla.Ali,zaboga sta ce mu uzica?Priblizim se i vidim da ni nje nema.
I shvatih da on samo seta sam sa rukom ispruzenom u prazno,u mesto gde je nesto moglo postojati,ali nije.Da li je nesto trazio?Ili je samo hteo da se protegne ni sada ne znam.Ali od tada ga vise nikada nisam videla,a i to je bilo davno.
zelim ti da se puno smejes :)))
znas li da i oni koji su uglavnom nasmejani, znaju biti bas onako u sustini tuzni? Znam jednu takvu...